Pokazuje se da je Takeshi odbio poziv za međunarodno pijanističko takmičenje, jer veruje da će Kosei konačno nastati nakon dve godine odsustva. Dok Takeshi igra svoju scenografiju na sceni, podseća se da je vredno radio na poboljšanju svog muzičkog talenta zbog svoje težnje da svira kao K likesei. Takeshi dobija gromoglasan aplauz publike nakon što završi nastup, a ruke zadrhte kad napusti scenu. Posle prekida od petnaest minuta, Emi izlazi na scenu da izvede svoju postavku. Emi se takođe zarekla da će postati bolja za klavirom nakon što se oduševila Kosei, ali je izgubila motivaciju da svira kada je Kosei nestala sa scene, nesposobna da ispuni svoj potencijal u svom muzičkom talentu. Pošto se Kosei konačno vratila, ona izvodi performanse svog života, izražavajući svoje osećanja besa i usamljenosti dok pušta muziku da zvoni iz nje. Publika prati veliki aplauz nakon njenog nastupa.

Tokom takmičenja za klavir, Takeshi izvodi Šopenovu „Bujicu“ Etude, u kojoj se neprestano puštaju neprekidne šesnaeste note. Emi izvodi Šopenovu etidu “Zimski vetar”, ističući dve melodične linije kako bi pokazao spretnost desne ruke i fleksibilnost leve ruke. Obe njihove predstave odražavaju njihovu idolizaciju prema Kosei-u.