Kou mu je dao posao jer je duh, Mitsuba Sousuke, devojka, narcisoidan i napet dečak koji ne voli ništa više nego da ga vređa. Verujući da mu je žao što je fotografisao nešto, Mitsuba obilazi školu, odlučujući da fotografiše predele, floru i faunu, a ne ljude. Kou-ov dobar prijatelj Iokoo mami Mitsubinu kameru u Kouovoj ruci i podseća ga na vreme kada su bili učenici prve godine srednje škole u ​​istom odeljenju, sve dok Mitsuba nije umro u nesreći samo prošle zime. Mitsuba otkriva da je zbog maltretiranja u osnovnoj školi pribegao da postane tih, stidljiv dečak u srednjoj školi, ali to mu je uzvratilo i učinilo ga običnim cvetićem koji nije umeo da stekne prijatelje, do te mere da ga se niko nije sećao ni nakon što je pozvao njih kod ormarića za cipele. Kou uverava Mitsubu da njih dvoje mogu biti prijatelji čak i nakon što je jedan od njih mrtav, na šta Mitsuba odgovara tako što pravi Kouovu tajnu fotografiju, nazivajući je „nečim dragocenim za mene“. Ubrzo ih prekida Tsukasa, koji Mitsubu pretvara u jezivu polunadsvetsku prirodu koja se vrti oko glasina dečaka sa savijenim vratom koji lebdi oko ormarića, kao odgovor na Mitsubinu stvarnu želju: da ima prijatelje i zauvek ostane s njima. Ovo primorava Hanako da ubije Mitsubu, koji kaže Kouu da mrtvaca nema budućnosti. Kod kuće Kou razvija fotografije koje je Mitsuba snimio i pronalazi onu sebe pre nego što je zaplakao pored Mitsubine kamere na njegovom krevetu.