Jesen 1993

Hanamići Sakuragi, ozloglašen zbog svoje ćudi, ogromne visine i vatrenocrvene kose, upisuje se u  srednju školu Šohoku, nadajući se da će konačno dobiti devojku i prekinuti svoj rekord 50 uzastopnih odbijanja. Međutim, njegova ozloglašenost mu prethodi, što dovodi do toga da ga većina učenika izbegava. Ubrzo, nakon određenih događaja, Hanamićiju ostaju dve nepokolebljive misli: „Mrzim košarku“ i „Očajnički mi treba devojka“.

Jednog dana, devojka po imenu Haruko Akagi prilazi mu bez ikakvog znanja o njegovoj naravi i pita ga da li voli košarku. Hanamići se odmah do ušiju zaljubljuje u nju, izgovarajući vatreno potvrdno. Zatim ga vodi u fiskulturnu salu, gde ga pita da li može da zakuca. U pokušaju da impresionira Haruko, on skoči, ali umesto zakucavanja udari glavom pravo u tablu. Kada Haruko obavesti kapitena košarkaškog tima o Hanamićijevim gotovo neljudskim fizičkim sposobnostima, on se polako uvlači u prijateljstvo i takmičenje u sportu zbog kojeg je ranije bio ogorčen.